Репозиторијум научних радова

Soil pollution arises as a consequence of human activities, such as agriculture, industrial projects, and mining. Toxic elements in the soil manifest in the form of liquid metals. These activities, particularly thermal power plants and mining, constitute the primary sources of soil pollution that surpass standard levels. Pollution of soil around coal mines and power plants occurs as a result of the emission of potentially harmful metals and other pollutants into the air, which then settle on the soil. Potentially harmful metals represent a very important group of environmental pollutants because they are potential metabolic inhibitors. The paper describes research focused on presenting and discussing data related to soil pollution by potentially harmful metals near the Stanari Mine and Thermal Power Plant in the Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina. Ecological risk were assessed based on the concentrations of selected metals (Fe, Mn, Pb, Ni, Cr, Zn, Co and Hg) in nine surface soil samples taken from the sites around the thermal power plant Stanari. The research expended through two-years period (2018 and 2020). Various statistical measures such as mode, median, mean, standard deviation, coefficient of variation, variance, skewness, kurtosis, and Shapiro-Wilk test results have been provided for each element. Fe has the highest mean concentration (23195 mg/kg) followed by Mn, Pb, Ni, Cr, Zn, Cu, and Hg. PCA analysis provides information on the relationship between metals and the two components, as well as the amount of variance in each variable that is not explained by these components.

Identifying dominant sources and distribution of potentially toxic elements (PTEs) in soils is vital for environmental protection. However, detailed data on the ecological risks posed by PTEs are still limited in Bosnia and Herzegovina (BiH). This research aimed to fill that gap by examining the distribution and pollution levels of nickel (Ni), zinc (Zn), copper (Cu), and lead (Pb) in agricultural soils across three geomorphological units in the northwestern region of BiH. The study involved analyzing 338 soil samples collected from 169 sites at two soil depths: the arable layer (0–25 cm) and the sub-arable layer (25–50 cm). The average PTE contents across the entire study area followed the increasing order: Cu < Pb < Zn < Ni. Notably, the total Ni content exceeded the allowed maximum in 65.4% of the analyzed soils, with the highest exceedance in unit I (80.0%), followed by unit II (57.4%) and unit III (44.3%). Conversely, the total contents of Zn, Cu, and Pb were predominantly below the permissible maximum, with over 98% of the samples within safe limits. The study also found a homogeneous vertical distribution of all elements across different soil depths and an absence of significant ecological risk according to applied criteria: geo-accumulation index (Igeo), pollution index (PI), and pollution load index (PLI). These findings collectively suggest the dominance of natural (geochemical) sources of examined PTEs in the soils of this region. In addition to valuable insights into the soil environmental quality, this research underscores the importance of ongoing monitoring and risk assessment to protect soil health.

The study presents an in-depth analysis of the impact of noise from mining operations, focusing on the spatial distribution of noise levels and their compliance with regulatory limits. Utilizing advanced modeling and visualization techniques, it demonstrates effective noise management strategies that ensure compliance with national regulations. Findings highlight the importance of integrating environmental assessments and technological innovations in mitigating noise pollution, underscoring the mining industry’s commitment to sustainable practices and community well-being. This research contributes valuable insights into environmental management, offering a model for balancing industrial activities with ecological and health considerations. Key findings emphasize the significance of integrating environmental assessments and technological innovations to mitigate noise pollution, showcasing the mining industry’s commitment to sustainable practices and community well-being. The study underlines the importance of noise management strategies that align with national regulations to protect both the environment and public health. Using advanced modeling and visualization techniques, the research offers valuable insights into environmental management, presenting a model for balancing industrial activities with ecological and health considerations. It contributes significantly to the understanding of noise pollution in the mining sector, proposing effective solutions for its control. This work is grounded in a broad review of literature on environmental pollution and specific studies on noise pollution’s effects on health, highlighting the broader context of industrial and urban noise sources. It presents a detailed analysis of noise levels around a specific mining operation, including modeling and visualization of noise propagation and its impact on surrounding residential areas. The conclusion drawn from this study is that through strategic planning, technological interventions, and adherence to regulations, mining operations can effectively mitigate noise pollution. This ensures that noise levels remain within acceptable limits, thereby minimizing their impact on nearby communities and contributing to a safer and more sustainable mining environment.

A broad range of ecological issues may be traced back to agricultural soil management methods that have a significant influence on ecosystems health across the globe. Agriculture has a major influence on the environment via soil quality deterioration or degradation. There are several types i.e., salinity, erosion, water logging and soil pollution with organic and inorganic contaminants and contributing factors to soil degradation. The inclusion of sustainable development goals (SDGs) related to the soil use as zero hunger (SDG 2), decent work and economic growth (SDG 8), climate action (SDG 13), life on land (SDG 15) contributes and important in human wellbeing via producing food crops (SDG 2), increasing economic growth (SDG 8), sequestering atmospheric emissions for climate change mitigation (SDG 13), and betterment of life on earth (SDG 13). Factors include non-suitable agricultural practices, usage of wide fields without limits to impede water flow, and improper ploughing techniques. The key element to limit the soil degradation is reducing pressure on natural resources and their over-exploitation. In this chapter, authors have discussed the soil degradation, causes and their remedies in detail.

Ниво загађења радиофреквентним зрачењем расте сразмерно развоју нових телекомуникационих технологија и ширењем потреба корисника. Да би се спречила изложеност електромагнетном зрачењу изнад дозе дозвољене за општу популацију, неопходно је студиозно планирање изградње антенских система и испитивање животне и радне средине у њиховој околини. Градске зоне су потенцијално најугроженије када је реч о изложености високофреквентном нејонизујућем зрачењу, и то је у овом раду описано примерима осетљивих локација (околине школа, вртића и болничког центра). Преглед података и анализа стања оптерећености животне средине у Републици Српској нејонизујућим електромагнетним зрачењем био је примарни циљ студија о овој теми. Приказане су мерне методе и алати за теоријску процену коришћени за детекцију и предикцију ових физичких штетности, које сходно начину живота имају тенденцију перманентног раста.

Проблем загађења ваздуха изазов је савременог човјечанства у посљедње вријеме. Животна средина, уједно и ваздух, оптерећена је великом количином загађујућих материја које се испуштају у човјекову околину. У атмосфери се налазе примарне и секундарне загађујуће материје, које се емитују као основни или специфични загађивачи. Загађење ваздуха присутно је у индустријским насељима и већим градовима, с тим да не постоје подручја без било каквог утицаја загађења ваздуха. Ваздух је загађен и у Републици Српској, која није изузетак кад је ријеч о овој врсти загађене животне средине. Високе концентрације загађења ваздухa на подручјима у Републици Српској могу утицати на погоршање здравственог стања становништва и довести до нежељених ефеката на здравље појединих становника.

Отпад је нуспроизвод људских активности и живљења. Са повећањем броја становника, стандарда становништва и урбанизацијом повећавају се количине комуналног отпада из дана у дан. Сваки сегмент управљања отпадом, почевши од настанка, преко сакупљања, складиштења, транспорта, третмана и одлагања отпада, може представљати потенцијалну опасност за здравље људи и животну средину. Управљање отпадом у Републици Српској (РС) организовано је на регионалном нивоу. Пошто је у РС још заступљено само одлагање отпада на депонију, регионални приступ подразумијева да се на територији једне од јединица локалне самоуправе (ЈЛС) налази депонија на којој отпад одлажу све ЈЛС те регије. Од планираних осам регија, отпад се одлаже на пет регионалних депонија (Приједор, Бања Лука, Добој, Бијељина, Зворник). Осим тога, још је евидентно одлагање отпада на дивље и неуређене депоније. Посљедњих година много се уложе у инфраструктуру, нарочито у набавку посуда и контејнера те набавку нових или новијих половних возила за сакупљање отпада. Будући правци унапређења система управљања отпадом у РС морају ићи ка одрживом управљању отпадом, односно управљању отпадом тако да се смањи негативан утицај на здравље људи и животну средину и да се рјешавање овог проблема не оставља будућим генерацијама.

Ефекти штетног утицаја буке на човеково здравље су разнолики, од психичких манифестација до иреверзибилног оштећења чула слуха. Да би се спречили негативни утицаји на животну и радну средину, посебно у највише буком погођеним урбаним и индустријским местима, изградњи потенцијалних извора буке требало би да претходе процене и мерења буке на одређеној локацији. Тражење начина заштите од буке настале услед велике насељености и повећаног интензитета друмског саобраћаја и метода њене редукције, применом законских и техничких мера, главни је разлог најчешћег испитивања буке у највећем граду Републике Српске, Бањој Луци. Осим саобраћајне буке, чији је ефекат на људско здравље доминантан, предикције су рађене и за усмерене бучне изворе, углавном повремено активне у урбаним срединама током различитих манифестација. Резултати добијени симулацијама пројектовани су на мапе буке, а потом су одређени положаји око извора иза којих се предвиђа прекорачење вредности у односу на референтне дневне нивое, прописане међународним стандардима, а у сагласности са националним правилницима. Преглед података и анализа стања оптерећености животне средине у Републици Српској буком примарни је циљ овог поглавља.Приказане су мерне методе и алати за предикацију и детекцију више врста буке коришћени приликом утврђивања њених физичких штетности које, сходно начину живота, имају тенденцију перманентног раста.

Вода је јединствен и незамјенљив природни ресурс ограничених количина и неравномјерне просторне и временске расподјеле. Сви облици живота и све људске активности везане за воду јасно показују значај односа према води. То је неопходан ресурс у домаћинствима као вода за пиће, прање и припрему хране, у пољопривреди за наводњавање, а у индустрији има важну улогу у готово свим процесима. Економски развој и урбанизација доводе, с једне стране, до великог повећања потражње за водом, а са друге стране до угрожавања водних ресурса и водене средине. Вода тако може постати ограничавајући фактор развоја, пријетња за здравље и одрживост екосистема. Донедавно је постојала вјековна илузија о неисцрпности воде, а појавио се концепт минималних улагања за пречишћавање отпадних вода и заштиту вода уопште. Велики дио воде која се користи није пречишћен прије испуста у водотоке и на тај начин загађује водену масу и смањује ресурсе вода за пиће. Обезбјеђивање довољне количине воде за пиће данас је међу најважнијим свјетским питањима. Стога је за свако друштво посебно важан баланс ових односа и осмишљавање политика и стратегија регулисања, експлоатације и заштите вода.

Концепт одрживе употребе пестицида садржи низ правила, поступака и вјештина према одговарајућим прописима из легислативе Европске уније, коју су дужни да прате и примјењују и земље у поступку придруживања. Ове прописане норме подразумијевају израду националног акционог плана за постизање одрживе употребе пестицида; примјену принципа интегралне заштите биља; успоставу континуираног система обуке професионалних корисника пестицида, дистрибутера и савјетника; успоставу одговарајућих услова за продају и дистрибуцију пестицида; руковање пестицидима и њихово складиштење и одлагање амбалаже и остатака пестицида; редовну контролу уређаја за примјену пестицида; вођење евиденције и база података; информисање јавности и подизање нивоа свијести о одрживој употреби пестицида; примјену мјера за смањење ризика од употребе пестицида; примјену посебних пракси при употреби пестицида, укључујући прскање из ваздуха, посебне мјере заштите водених средина и воде за пиће, примјену пестицида на јавним и зеленим површинама, смањење употребе пестицида у одређеним областима, те заштиту пчела приликом примјене пестицида и примјену индикатора ризика те извјештавање и размјену информација о одрживој употреби пестицида. Сврха ове легислативе је постизање одрживе употребе пестицида и смањење ризика и негативних ефеката употребе пестицида на начин који обезбјеђује висок степен заштите здравља људи и животиња, те заштиту и очување животне средине и биодиверзитета и увођење обавезне примјене основних принципа интегралне заштите биља за контролу штетних организама, укључујући и алтернативне приступе и технике, као што су нехемијске мјере заштите биља с циљем постизања одрживе и конкурентне пољопривреде.

Загађење животне средине велики је проблем за све земље свијета, а нарочито земље у развоју. Животна средина је у нашој земљи веома угрожена, што се и манифестује кроз загађење ваздуха, вода, земљишта, али и повећањем присуства буке и јонизујућег и нејонизујућег зрачења. Заштита животне средине је област од великог интереса за грађане и надлежне органе, нарочито у перспективи европских интеграција и изазов је за органе власти сваке државе. Рјешења проблема у области животне средине су међу најважнијим питањима у оквиру преговора за прикључење Европској унији (ЕУ). У овом поглављу обрађују се прописи ЕУ и Републике Српске, са анализом стања у различитим областима животне средине. Обавеза Босне и Херцеговине и Републике Српске јесте да имплементирају наведене прописе у национално законодавство. У процесу наведене имплементације велики проблем управљања животном средином представљају преузимање и примјена прописа јер на то утичу многобројни фактори, као што су: степен индустријске развијености, национална политика, финансијска ситуација, недостатак лабораторија и обученог особља и сл.