Биолошке штетности

У складу са овлашћењем Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Институт за заштиту и екологију Републике Српске врши испитивање биолошких штетности у радној средини.

Много је врста биолошких загађивача: гљивице, плијесни (буђи), вируси, бактерије, полен (пелуд), микроскопски инсекти и тд.

Иако постоји обимна литература у којој се описују гљивице које расту у зградама и на разним грађевинским материјалима, усљед чега долази до контаминације тих зграда и оболијевања људи, било је мало података о томе шта омогућује њихов раст. Америчка агенција за животну средину (ЕPА) је 1991. године спровела истраживање, чији је циљ био да се установи при каквим условима животне средине постаје могућа колонизација микроорганизмима на грађевинским материјалима и консеквентни развој извора контаминације. Недовољна вентилација, влага и температура унутрашњег ваздуха су се показали као заједнички и неизоставни фактор. Посебно лоше одржавани вентилационим системи (клима уређаји) погодују размножавању ових микроорганизама који негативно утичу на здравље, али и на трајност зграда. Њихово редовно одржавање од посебне је важности, јер влажна, прљава и тамна мјеста унутар њих чине плодно тло за развој и размножавање микроорганизама. Постоје извештаји који указују на то да су буђи потенцијално опасне када системи за климатизацију постану озбиљно загађени. Вјероватно најопаснија од свих јесте буђ Stachybotrys chartarum, позната по томе што производи веома јаке микотоксине, који имају имуносупресивна својства.

Неки биолошки загађивачи окидач су за разне алергијске реакције, укључујући хиперсензитивни пнеумонитис (синдром у којем су кашаљ, отежано дисање и умор посљедица сензибилизације, а касније алергијске реакције на антигене из вањске средине), затим алергијски ринитис и неки типови астме. Симптоми здравствених проблема узрокованих биолошким загађивачима могу бити: сузење очију, кијавица, кашаљ, кратак дах, вртоглавица, летаргија, грозница и проблеми с пробавом. Дјеца, старији људи и сви који већ имају обољења дисајних путева и алергије су посебно угрожени.

Гљивице и плијесни: Према подацима научних истраживања, познато је више од 100.000 врста плијесни и гљивица од којих се неколико стотина појављује у стамбеним и радним просторијама. С обзиром на врсту, стварају споре или конидије, које се у ваздуху могу формирати у милионским количинама и на тај се начин (ваздухом) даље преносе. Заједно са топлотом, влагом и хранљивом подлогом, гљивице и плијесни стварају гнијезда која производе милионске количине нових спора. Потребно их је уклонити као и влагу која је предуслов њиховог развоја. Како ваздух прима пуно више влаге ако је загријан, неопходно је редовно провјетравање. Доказано је и да се плијесни, које нападају папир, љепило, кожу, дрво и тканине у 90% случајева шире због недовољног гријања, због чега зидови постају хладни и влажни, што је идеална подлога за плијесан.

Да ли ће се симптоми појавити или не код људи изложених гљивицама, зависи од природе гљивичног материјала, затим од времена изложености и од осјетљивости изложене особе, која се мијења у зависности од генетске предиспозиције, старости, здравственог стања и изложености другим условима. Неки од блажих симптома који се односе на изложеност плијесни и гљивицама су нетипични: нелагодност, немогућност концентрације и умор.

Дужи контакт с гљивицама може довести до запаљења коже, до цурења носа, надражаја очију, осјећаја умора, мучнине, главобоље, кашља и гушења. Код преосјетљивих особа и након дужег излагања гљивице могу довести и до трајног оштећења плућа.

Вируси и бактерије могу узроковати: прехладе, грипу, разна вирусна обољења, респираторне инфекције, инфекције ока. Статистике говоре да је само 10% свих прехлада узроковано је вањским ваздухом, док је 90% настало у затвореном простору, у којем се брзо развијају до великих концентрација.

Инфекција бактеријама легионелама (Legionella pneumophila) које се развијају у неодржаваним клима уређајима, а посебно у централним системима за климатизацију, може изазвати понтијачку грозницу (болест слична грипи) и легионарску болест (упала плућа, а инфекција се може проширити крвљу и лимфним путевима по читавом организму, узрокујући и психичке промјене – поспаност, конфузија, јака узнемиреност, дезоријентација, депресија, немогућност говора, емоционална лабилност, халуцинације, губитак памћења и сл.), а може доћи и до тешког оштећења централног нервног система, коме, па и смрти. Од легионарске болести чешће оболијевају особе слабијег имунитета и хронични болесници. Ако се не чисти редовно клима уређај може бити извор и разних алергија и астме.

Загађеност ваздуха радног амбијента микроорганизмима, као и загађеност радних површина, апарата, уређаја и других предмета са којима радник долази у контакт, честа је појава нарочито у здравственим установама, прехрамбеној индустрији, фармацеутској индустрији, козметичкој индустрији, установама дјечије и социјалне заштите, образовним установама, саобраћајним средствима и сл.

Праћење броја и врсте присутних микроорганизама је важно са становишта заштите здравља радника, заштите корисника услуга и корисника производа, те заштите производа од кварења.

Аерогено се микроорганизми преносе на честицама прашине и капљицама које бивају избачене из уста и носа приликом говора, кијања и кашља, налазе се у излучевинама људи и животиња у виду бактерија, гљивица, плијесни, вируса и паразита, па сасушене са прашином долазе у ваздух. Честице прашине, које преносе вегетативне ћелије микроорганизама величине до 5 микрометара, дуго лебде у ваздуху и ваздушном струјом могу бити пренесене на веће удаљености. Честице величине 15-20 микрометара преносе се на кратке удаљености, а честице изнад 100 микрометара се брзо седиментирају (за мање од 2 минута) и за то вријеме (до седиментирања), уз погодно струјање ваздуха, могу да продру на удаљеност од око 3 m (нпр. инфекције дисајних путева стрептококама, менингококама и хемофилним бактеријама). Аерогеним путем, на већу удаљеност, преко клима уређаја, шири се узрочник легионарске болести.

У практичне сврхе мјери се врста и број микроорганизама у ваздуху.

Као биолошка штетност, јавља се и полен, цвјетни прах биљака и стабала, који улази ваздухом, а уноси се и на одјећи и обући. Пошто се у просторијама акумулира у концентрацијама много већим него вани, додатно погоршава алергијске реакције.