Микроклима
У складу са овлашћењем Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Институт за заштиту и екологију Републике Српске врши мјерење микроклиме (температура, брзина струјања и релативна влажност ваздуха и топлотно зрачење) у радној средини.
Испитивање микроклиме у радном окружењу представља кључну активност која доприноси унапређењу здравља и благостања запослених, као и побољшању укупне продуктивности. Микроклима обухвата климатске услове унутар одређеног простора као што су канцеларије, производни погони или јавни објекти, а њени основни параметри укључују температуру, брзина струјања и релативна влажност ваздуха и топлотно зрачење.
Шта је микроклима? Микроклима подразумијева унутрашње климатске услове у радном простору који могу значајно утицати на радну ефикасност и здравље запослених. Оптимална микроклима побољшава радну атмосферу и психофизичко стање радника, смањујући ризик од развоја болести које настају као посљедица неповољних услова рада.
Како се мјери микроклима? Испитивање микроклиме се врши уз помоћ специјализованих инструмената који мјере сљедеће параметре:
- Температура ваздуха се мери термометрима или термичким сензорима, што омогућава одређивање температуре у радном простору и предузимање мјера за њено прилагођавање уколико одступа од препоручених вриједности.
- Релативна влажност ваздуха се утврђује хигрометрима, којима се одређује ниво влаге у ваздуху, битан за постизање оптималних услова у простору.
- Брзина струјања ваздуха се мјери анемометрима, а осигуравање адекватне циркулације ваздуха је важно за побољшање квалитета радног амбијента.
- Топлотно зрачење се мјери пирометрима, који омогућавају прецизно одређивање нивоа топлотног зрачења у простору. Обезбјеђивање контроле топлотног зрачења је кључно за одржавање удобности у радном амбијенту и смањење ризика од здравствених проблема који могу настати усљед прекомјерног излагања топлотним изворима.
Температура ваздуха: Температура ваздуха је један од најважнијих параметара микроклиме у радном окружењу. Оптимална температура зависи од природе рада, физичке активности запослених и других фактора као што су брзина струјања ваздуха и релативна влажност. Радна средина са одговарајућом температуром обезбјеђује комфор, побољшава продуктивност и смањује ризик од здравствених проблема као што су топлотни стрес или хипотермија.
Мјерење температуре ваздуха врши се термометрима или термичким сензорима, који омогућавају прецизно утврђивање стања у простору. Препоручене температуре за различита радна окружења дефинисане су националним прописима и међународним стандардима.
Уколико температура одступа од препоручених вредности, неопходно је предузети корективне мјере, као што су инсталација климатизационих система, вентилационих уређаја или гријања. Ове мјере имају за циљ одржавање оптималних услова за здравље и продуктивност запослених.
Релативна влажност ваздуха: Довољан удио влаге у ваздуху је важан услов да би се постигла удобност простора, нарочито код људи са здравственим проблемима повезаним са дисањем. Али ваздух може апсорбовати извјесну количину влаге (релативна влажност ваздуха, изражава се у процентима), што зависи од температуре. Што је виша температура ваздух може примити више водене паре. Загријавањем исушујемо хладан и влажан ваздух и повећавамо његову способност апсорпције водене паре. При паду температуре ваздуха засићеног влагом, вишак влаге се кондензује. Ако такви услови трају дуже вријеме, долази до настанка плијесни на зидовима, подовима, дрвеним прозорима и вратима. Плијесан битно угрожава здравље особа које у таквим просторима бораве.
Студије о квалитету ваздуха у унутрашњим просторима показују да је у 54% случајева узрок неквалитетног ваздуха недовољно провјетравање. У сваком домаћинству настаје водена пара обављањем свакодневних послова (кување, туширање, прање, итд.), сушењем грађевинске конструкције и материјала и дисањем корисника простора. Тако на примјер једна четворочлана породица дневно произведе, односно испусти у свој животни простор просјечно 10 литара воде у облику водене паре.
Брзина струјања ваздуха: Брзина струјања ваздуха представља један од кључних параметара микроклиме у радном окружењу, јер значајно утиче на осјећај комфора запослених и размену топлоте између тијела и околине. Превелика брзина струјања ваздуха може узроковати нелагодност, хлађење тијела и појаву промаје, док прениска брзина доводи до осјећаја загушљивости и смањења квалитета ваздуха.
Мјерење брзине струјања ваздуха врши се специјализованим уређајима као што су анемометри. При одступањима од прописаних вриједности, потребно је предузети корективне мјере као што су побољшање система вентилације, редистрибуција отвора за проток ваздуха или инсталација додатне опреме за климатизацију.
Осигуравање адекватне брзине струјања ваздуха побољшава квалитет радног окружења, смањује ризик од акумулације штетних материја у ваздуху и доприноси бољем здравственом стању запослених.
Топлотно зрачење: Топлотно зрачење представља процес преноса топлотне енергије са извора зрачења на околину у облику електромагнетних таласа, без директног контакта. У радној средини, извори топлотног зрачења могу бити индустријски пећи, загријане површине машина, електричне гријалице или сунчева радијација у просторијама са великим стакленим површинама.
Изложеност прекомјерном топлотном зрачењу може довести до непријатности, смањене продуктивности, топлотног стреса, па чак и дуготрајних здравствених проблема. Симптоми укључују осјећај замора, прекомјерно знојење, дехидратацију и могућност топлотног удара.
Мјерење топлотног зрачења врши се пирометрима, радиометрима или термовизијским камерама. Ови уређаји омогућавају тачно утврђивање интензитета топлотног зрачења у одређеном простору.
Превентивне мјере за смањење утицаја топлотног зрачења укључују:
- Инсталацију термоизолационих материјала или заштитних баријера.
- Коришћење расхладних система као што су клима-уређаји или вентилациони системи.
- Обезбјеђивање одговарајуће личне заштитне опреме, као што су рефлективни прслуци или термоизолациона одјећа.
- Организовање пауза у хладнијим просторима за раднике који су изложени високом топлотном зрачењу.
- Контрола топлотног зрачења у радној средини доприноси већој сигурности и здрављу запослених, као и побољшању њихове радне ефикасности и добробити.
Значај испитивања микроклиме Редовно испитивање и мониторинг микроклиме од суштинске су важности како би се осигурали оптимални радни услови и усклађеност са законом. Уколико постоје одступања од норматива, могу се предузети корективне мјере, као што су побољшање вентилације или регулисање температуре.
Опрема за испитивање микроклиме Испитивање микроклиме врши се коришћењем сљедеће опреме:
- Термометри за мјерење температуре.
- Хигрометри за утврђивање влажности.
- Анемометри за мјерење брзине струјања ваздуха.
- Пирометри за мјерење топлотног зрачења.
Ова опрема омогућава прецизно праћење услова у радном простору и предузимање одговарајућих корака за њихово побољшање у складу са стандардима.
Коме је потребно испитивање микроклиме? Испитивање микроклиме неопходно је у разним индустријама, од производних погона до канцеларијских простора, образовних институција и здравствених установа, гдје услови директно утичу на здравље и безбједност запослених. Редовна провјера микроклиме побољшава укупну радну атмосферу, смањује ризик од болести и унапређује продуктивност. Ова услуга је посебно корисна за све врсте организација које настоје да обезбиједе сигурно и здраво радно окружење.