Процјена ризика
Послато: Нед Јун 01, 2025 2:20 pm
У складу са овлашћењем Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Институт за заштиту и екологију Републике Српске врши процјену ризика на радном мјесту и у радној средини за правна лица. Процјена ризика израђује се на основу Закона о заштити на раду и Правилника о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини.
Процјена ризика је поступак којим се утврђује ниво ризика од настанка повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом на радном мјесту и у радној средини у правном лицу у ком се врши процјена, те поремећаје у процесу рада који би могли изазвати опасности и штетне посљедице по заштиту и здравље радника запослених.
На основу процијењених ризика на радном мјесту и у радној средини, послодавац утврђује начин и мјере за спрјечавање, отклањање или смањење ризика на најмању могућу мјеру, планираним активностима и то:
превентивн мјере које се могу користити за смањење ризика,
одржавање у исправном стању и вршење прегледа и испитивања средстава за рад,
обезбјеђивање прописаних услова за безбједан и здрав рад у радној средини,
утврђивање методологије и програма оспособљавања радника за безбједан рад за сва радна мјеста, а у складу са специфичностима радног мјеста и ризицима на појединим радним мјестима,
оспособљавање запослених за безбједан и здрав рад,
утврђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду на радном мјесту,
обезбјеђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду, њихово одржавање и испитивање,
обезбјеђивање посебних здравствених услова које морају да испуњавају запослени за обављање одређених послова на радном мјесту у радној средини или за употребу поједине опреме за личну заштиту на раду, а на основу оцјене службе медицине рада,
утврђивање рокова за периодичне провјере оспособљености за безбједан и здрав рад радника који раде на радном мјесту са повећаним ризиком,
упућивање запослених на претходне и периодичне љекарске прегледе у складу са оцјеном службе медицине рада и релевантним прописима и
заустављање сваке врсте рада која представља непосредну опасност за живот или здравље радника.
Акт о процјени ризика подлијеже накнадним ревизијама и то:
у случају смртне повреде на раду и тешке повреде на раду,
у случају појаве сваке нове опасности или штетности, односно промјене нивоа ризика у процесу рада,
када мјере које се утврде за спречавање, отклањање или смањење ризика нису одговарајуће или не одговарају процијењеном стању,
када је процјена заснована на подацима који нису ажурни,
када постоје могућности и начини за унапређење, односно допуну процијењених ризика,
истеком рока од три године од дана вршења претходне процјене и
на основу наложене мјере инспектора рада.
Основни циљ израде акта о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини је заштита и здравље запослених, унапређење услова рада и радне средине, превенција повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом. На основу процијењених ризика спроводе се конкретне превентивне мјере за отклањање и смањење ризика на најмању могућу мјеру, што заправо представља процес управљања ризиком.
Општа директива 89/391/ЕЕЗ о безбједности и здрављу на раду, садржи опште принципе у вези са превенцијом ризика на радном мјесту, спровођењем безбједности и здравља на раду, елиминисањем ризика који могу да изазову несрећне случајеве, наводи затим принципе информисања, консултовања, балансираног учешћа у складу са националним законом, принципе обуке запослених и њихових представника за самосталан рад као и опште смјернице за примјену поменутих принципа. Процјена ризика на радном мјесту као обавеза земаља чланица ЕУ уведена је поменутом Директивом 89/391/ЕЕЗ. Смјерницама за процјену ризика из 1996. године дато је детаљно упутство за примјену у националним условима.
У Републици Српској Законом о заштити на раду је уређен систем безбједности и здравља на раду. Тим законом је започео процес усклађивања националног законодавства са прописима ЕУ. Новим законодавним приступом области безбједности и здравља на раду уведен је принцип превенције повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом.
Закон је базиран на обавезама и одговорностима послодавца. Послодавац је дужан да обезбиједи запосленом рад на радном мјесту и у радној средини гдје су, на основу процјене ризика спроведене мјере безбједности и здравља. У том смислу послодавац је дужан да обезбједи превентивне мјере прије почетка рада запосленог, у току рада и код сваке измјене технолошког поступка, у складу са прописима из области заштите и здравља на раду, радног права, технолошких поступака и стандарда, прописа у области здравствене заштите, хигијене рада, здравственог, пензијског и инвалидског осигурања и друге облике заштите.
Према Закону акт о процјени ризика основни је документ који се односи на утврђивање могућих опасности и штетности на свим радним мјестима и у радној средини, на основу чега се процјењује ризик од настанка повреда на раду и оштећења здравља запослених. Дефинише се као акт који садржи опис процеса рада, процјену ризика од повреда и /или оштећења здравља на радном мјесту и у радној средини и приједлог мјера за отклањање или смањење ризика.
Према Правилнику процјена ризика представља сагледавање организације рада, радних мјеста, средстава за рад, сировина које се користе, средстава и опреме за личну заштиту на раду, као и других елемента који могу да изазову ризик од повреда на раду, оштећења здравља или обољења запосленог, односно могу да изазову ризик по безбједност и здравље на раду. Сходно томе, битно је да се процјени опасност, односно суштинско својство радног материјала и опреме, као и метода рада, који потенцијално могу проузроковати повреду, вјероватноћу да ће се то десити, као и степен повреде и процјену тог ризика.
Процјена ризика је поступак којим се утврђује ниво ризика од настанка повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом на радном мјесту и у радној средини у правном лицу у ком се врши процјена, те поремећаје у процесу рада који би могли изазвати опасности и штетне посљедице по заштиту и здравље радника запослених.
На основу процијењених ризика на радном мјесту и у радној средини, послодавац утврђује начин и мјере за спрјечавање, отклањање или смањење ризика на најмању могућу мјеру, планираним активностима и то:
превентивн мјере које се могу користити за смањење ризика,
одржавање у исправном стању и вршење прегледа и испитивања средстава за рад,
обезбјеђивање прописаних услова за безбједан и здрав рад у радној средини,
утврђивање методологије и програма оспособљавања радника за безбједан рад за сва радна мјеста, а у складу са специфичностима радног мјеста и ризицима на појединим радним мјестима,
оспособљавање запослених за безбједан и здрав рад,
утврђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду на радном мјесту,
обезбјеђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду, њихово одржавање и испитивање,
обезбјеђивање посебних здравствених услова које морају да испуњавају запослени за обављање одређених послова на радном мјесту у радној средини или за употребу поједине опреме за личну заштиту на раду, а на основу оцјене службе медицине рада,
утврђивање рокова за периодичне провјере оспособљености за безбједан и здрав рад радника који раде на радном мјесту са повећаним ризиком,
упућивање запослених на претходне и периодичне љекарске прегледе у складу са оцјеном службе медицине рада и релевантним прописима и
заустављање сваке врсте рада која представља непосредну опасност за живот или здравље радника.
Акт о процјени ризика подлијеже накнадним ревизијама и то:
у случају смртне повреде на раду и тешке повреде на раду,
у случају појаве сваке нове опасности или штетности, односно промјене нивоа ризика у процесу рада,
када мјере које се утврде за спречавање, отклањање или смањење ризика нису одговарајуће или не одговарају процијењеном стању,
када је процјена заснована на подацима који нису ажурни,
када постоје могућности и начини за унапређење, односно допуну процијењених ризика,
истеком рока од три године од дана вршења претходне процјене и
на основу наложене мјере инспектора рада.
Основни циљ израде акта о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини је заштита и здравље запослених, унапређење услова рада и радне средине, превенција повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом. На основу процијењених ризика спроводе се конкретне превентивне мјере за отклањање и смањење ризика на најмању могућу мјеру, што заправо представља процес управљања ризиком.
Општа директива 89/391/ЕЕЗ о безбједности и здрављу на раду, садржи опште принципе у вези са превенцијом ризика на радном мјесту, спровођењем безбједности и здравља на раду, елиминисањем ризика који могу да изазову несрећне случајеве, наводи затим принципе информисања, консултовања, балансираног учешћа у складу са националним законом, принципе обуке запослених и њихових представника за самосталан рад као и опште смјернице за примјену поменутих принципа. Процјена ризика на радном мјесту као обавеза земаља чланица ЕУ уведена је поменутом Директивом 89/391/ЕЕЗ. Смјерницама за процјену ризика из 1996. године дато је детаљно упутство за примјену у националним условима.
У Републици Српској Законом о заштити на раду је уређен систем безбједности и здравља на раду. Тим законом је започео процес усклађивања националног законодавства са прописима ЕУ. Новим законодавним приступом области безбједности и здравља на раду уведен је принцип превенције повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом.
Закон је базиран на обавезама и одговорностима послодавца. Послодавац је дужан да обезбиједи запосленом рад на радном мјесту и у радној средини гдје су, на основу процјене ризика спроведене мјере безбједности и здравља. У том смислу послодавац је дужан да обезбједи превентивне мјере прије почетка рада запосленог, у току рада и код сваке измјене технолошког поступка, у складу са прописима из области заштите и здравља на раду, радног права, технолошких поступака и стандарда, прописа у области здравствене заштите, хигијене рада, здравственог, пензијског и инвалидског осигурања и друге облике заштите.
Према Закону акт о процјени ризика основни је документ који се односи на утврђивање могућих опасности и штетности на свим радним мјестима и у радној средини, на основу чега се процјењује ризик од настанка повреда на раду и оштећења здравља запослених. Дефинише се као акт који садржи опис процеса рада, процјену ризика од повреда и /или оштећења здравља на радном мјесту и у радној средини и приједлог мјера за отклањање или смањење ризика.
Према Правилнику процјена ризика представља сагледавање организације рада, радних мјеста, средстава за рад, сировина које се користе, средстава и опреме за личну заштиту на раду, као и других елемента који могу да изазову ризик од повреда на раду, оштећења здравља или обољења запосленог, односно могу да изазову ризик по безбједност и здравље на раду. Сходно томе, битно је да се процјени опасност, односно суштинско својство радног материјала и опреме, као и метода рада, који потенцијално могу проузроковати повреду, вјероватноћу да ће се то десити, као и степен повреде и процјену тог ризика.